Ветар је изненада једне вечери променио ћуд. Преобратио се од нежног лахора до снажног шибача. Стварао је језиве звуке док се кретао између сеоских кућа, чардака, вајата и гробља.
Сељаци су посумњали.
Али још увек нису били узнемирени.
Наредне вечери је ветар порастао, ојачао...Његовој музици се придружио хор сеоских животиња. Прво су пси почели тужно и развучено да завијају, онда су се коњи и волови мешкољили у шталама.
Сељаци су се узнемирили, али се још нису успаничили.
Идуће ноћи је симфонија страха и таме у потпуности завладала. Ветар је немилосрдно ударао, коњи су се ритали, а пси су молећиво завијали на Месец.
Сељаци су почели да преврћу посуђе по кући. Стављали су густо грање око врата, а на прозоре су качили дугачке венце белог лука.
Црква је постала претесна, уплашени људи су се у гомилама завлачили у Храм. Стискали су се и тражили спас. Или бар наду!
Појавио се Оштрозуби током једне хладне јесење мадругаде. Стајао је на старом сеоском раскршћу, на месту где ливада прераста у шуму.
Био је гладан.
Pon Jun 16, 2008 1:51 pm
