Magla!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1

Čekao je u senci gostionice na uglu, celim telom se pripivši uza zid. Čovek zvani Magla, bio je profesionalni ubica. Između paukolikih prstiju njegove hladne, bele ruke u iščekivanju je plesao bodež. Kao i njegov bezdušni gospodar, dvoseklo sečivo nije moglo da miruje, znajući da će njegova žeđ za krvlju ponovo biti napojena.Iz gostionice izađe čovek koji se teturao u hodu. Laka meta. Lordov najstariji sin, gorda budala, u grad poznat po zloupotrebi moći. Magla nije znao njegove grehove, ali sigurno su bili preteški za ionako opterećena pleća gradskog stanovništva. Oni su zajedno sakupili novac za njegovo smaknuće.Puna kesa prokletog zlata je čekala Maglu u njegovom skloništu. Na samu pomisao je zadovoljno oblizao usne, kao mačak koji je ulovio sočnog miša. Iako nije ubijao zbog novca, nije mogao da kaže da ga nije priželjkivao. U ranoj mladosti, nakon smrti roditelja, osetio je strahotu siromaštva i nije želeo da se to ikada ponovi.Lordov sin je nesigurnim korakom krenuo ka mestu na kom je stajao Magla, iako ga nije video. Sve se odvijalo baš kao što je planirao. Magla je tog jutra platio jednom dečaku da optuži lordovog sina da se krije iza očevih skuta, jer ne napušta dvor bez straže. Znajući iz priča njegovu sujetu, ubica je dobro naciljao. Lordov sin je otpustio stražu, ali je pripasao mač. I sam je znao da ga ljudi ne vole, iako se nije trudio da zadobije njihovo poštovanje.Dobro obavešten, Magla je znao da se lordov sin nikada u potpunosti ne opije, a naročito bez straže. Zato je nabavio koren vilinvrbe, koji pojačava želju za snom i umor. Krčmar je bez potplaćivanja prihvatio da stavi malu dozu u vino lordovog sina, jer mu je često zaboravljao da plati i pravio probleme.Mladić je prosto uleteo u zamku. Opojan miris vina ga je najavio trenutak pošto je zašao za ugao. Magla munjevito iskorači iz senke, obrli ga rukom preko grudi i privuče ka sebi. Lordov sin nije shvatao šta se dešava dok mesečeva svetlost nije obasjala čeličnu oštricu noža.Pokušao je da se opire i da dohvati mač, ali bilo je prekasno. Magla zabode vrh bodeža u njegov vrat i jednim hirurški preciznim potezom mu prereza grkljan. Lordov sin se zagrcnu i poče da se trza u samrtnom ropcu.Potoci srebrnaste krvi počeše da teku preko njegovog bodeža i šake. Neko vreme je uživao u toplini koja mu je grejala prste, u potpunosti svestan svog čina.Nije oduvek bio takav. Kada ga je Noćni našao izgladnelog na ulici, bio je spreman da proda dušu za parče hleba. Njegov učitelj je na to i računao dok je započinjao surovu sedmogodišnju obuku.Obrisao je oružje i ruke od krvi od pokojnikovu odeću. Zatim ga je brzo uprtio na leđa i odneo sa mesta pre nego što ga neko vidi. Išao je poguren pod težinom lordovog sina, ali od entuzijazma nije osećao zamor. Doneo je mladića na obalu široke, spore ravničarske reke koja je tekla u blizini. Naslonio ga je na stablo jove, dok je pronašao jedan oveći kamen. Zatim je z džepa je izvadio konopac, privezao jedan kraj za kamen, a drugi lordovom sinu o vrat.Noćni ga je dobro obučio, ali nije bio svestan onoga što je ustvari učinio. Nesvesno je otvorio mračna vrata Magline duše i oslobodio čudovište. Do te spoznaje je došao tek na kraju sveg života, kada ga je učenik otrovao, ali tada, već je bilo prekasno.Lordov sin je brzo potonuo i matica ga je odnela. Sutra neće biti ni traga od njega, ali i Magla će nestati. Takav je bio njegov poziv. Seo je da se odmori na jedan panj i ponovo pogledao reku. Daleko sećanje o bezbrižnom dečaku koji baca žabice na mestu sličnom ovom se pojavilo u uglu njegovog uma, ali ta slika je namerno bila odbačena.

On nije bio taj dečak. On je bio Magla. Čovek koji dođe iznenada, kao istoimena prirodna pojava, i unese jezu u kosti prestupnika. Čovek koji sve zna, jer se magla ne može zaustaviti. Čovek koji nestane u trenu, ostavljajući za sobom neočekivane događaje