To je pas kao iz bajke - jak i skladan. Takvoj slici ide u prilog puna, duga i meka dlaka koja ne sme biti kovrčava, a na zadnjim nogama moraju biti izražene "hlače". Bele je boje, a samo na glavi, ušima i početku repa su dozvoljena siva mesta. Njegovo srodstvo s kuvasom je očigledno - i pirinejac ima dug, spušten rep s dugom dlakom koja tvori zastavicu. Na zadnjim nogama ima odvojene čaporke s izrazitim jastučićima. Jastučići su tvrdi i jaki. Visina - 66 cm kod ženki, a kod mužjaka do 80 cm. Težina - od 40 do 50 kg. Doživi 10 godina. Radi se o staroj pamini koja je srodna mađarskom kuvasu čiji su preci čuvali stada i dvorišta u planinama. Svoj posao su delili s drugim, prije svega ovčarskim, psima. Izraziti su čuvari iako nisu agresivni. Pametni su, lako uče i vodljivi su, iako samouvjereni i gospodaru se nikad ne podrede.Može živjeti na slobodnom, ali ne u psetarnici. Ako živi u kući jako je dobar čuvar. Voli decu. Jedanput godišnje menja dlaku - mrtvu dlaku moramo smesta uklanjati. Ako ga kupamo moramo to činiti postupno od repa na gore. Nakon kupanja moramo ga dobro osušiti toplim peškirom. Ne treba ga šišati. Tvrd je i po prirodi zdrav. Retko se kod te pasmine pojavi displazija kukova. Pirinejski planinski pas bio je u svetu nepoznat do kraja šesdesetih godina, kada su Francuzi snimili uspešnu televizijsku seriju o ženki Belli i dečku Sebastijanu.
Sub Jun 28, 2008 8:52 am